Penta

Bach svira  s mobitela,  a meni muka došla … 5 i 10 ujutro … ne dižen se sa voljon već me izvlači pomisao da bi mogli danas  digniti okrunjene zube. Gledan priko balkona, Špirovi bodiji  se njišu …  jupi !!!  tremuntana je jaka,  idemo nazad u postelju. Valja ispoštovati dogovor, nalazin se sa Pampon u 5,30, tražimo kavu i usput gledamo imali marete vani… Nikud nan se ne žuri dok čekamo da Menego otvori zajedno sa «težacima» iz Aurore. Ispijamo lagano kavu, odluka pada da se ide. Prvo po iglicu.  Provjerajemo  najbližu poštu, par udara u prazno, okret i  mini iglica se već bučka u bazenu. «Nani» bruji, pravac pošta,  skidamo malu pentu s kojon ćemo raditi, jedan tir, drugi tir ne pali. Pampe vata pentu, jedna tir, drugi tir, ništa. Zuji u glavi … jeli ovo moguće. Ko manijaci se redamo na petni ali ona ne bada. Prsti na ruci dobivaju rane koje se mogu dobiti  samo u bezuspješnom potezanju pente da proradi  a ujedno su  i predznak da valja stati. Pokušajemo na veliki motor panulavat,  ali smo prebrzi. Diže se bura, kupimo prnje i  krećemo prima kući. U hidraulici volana škripi, pokušajmo doznati šta je, ali bezuspješno. Motaju mi se se misli da stavin brod u oglasnik u rubriku «prodaje se»…